VENERINE KATAKLIZME

Planetu Veneru – sagledaćemo kroz podatke Biblije i očima predaka.
Venera je planeta Sunčevog sistema. Po redu je druga od Sunca – između Merkura i Zemlje. Da li je i nekada bilo tako? –sagledaćemo dalje u tekstu.
Neki su autori verovali, da je Atenu rodio Kron. Međutim, opšte je verovanje da se ona odvojila od Jupitera. Sudeći po podacima koje danas imamo o Jupiteru, naši preci su bili u pravu – Venera je bila kometa rođena iz Jupiterove crvene pege.
Ona se pojavljuje pre izalaska i posle zalaska Sunca, pa je nazvana i Večernjača (Hespers) – Zornjača (Fosforos). Ponekada se može videti i po danu, pa je zato dobila ime – zvezda Danica. Venera se okrene oko Sunca, za 224,7 dana. Njen prečnik je 12.103,6 km. a Zemljin 12.756 km, pa se za nju kaže da je Zemljina bliznakinja. Venera i Zemlja su slične i po masi, veličini, gustini i hemijskom sastavu. Danas – Venera i Pluton su jedine planete Sunčevog sistema koje se okreću od istoka ka zapadu. Njima Sunce izlazi na zapadu – to znači da nisu nastale kada i sve druge planete. Venerin nagib je 3,39º, tako da praktično nema godišnjih doba. Ona je veoma vrela – srednja temperatura na njenoj površini iznosi 467ºC. Najvrelija je planeta Sunčevog sistema što ukazuje na njen skori nastanak. Obavijena je gustim atmosferskim omotačem čija visina dostiže 400 km. Njen atmosferski pritisak je 90 puta veći nego na Zemlji, a na površini se nalaze hiljade vulkana okruženi velikim ravnicama prekrivenim lavom.
Knjiga proroka Izaije, gl. 14: 12/13/14/15;
„Kako pade s neba zvezdo Danice, kćeri Zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode“.
„A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvezda Božijih podignuću, presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj“.
„Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s višnjim“.
„A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu“.
Jevanđelje po Luki, gl: 4: 25;
„A zaista vam kažem: mnoge udovice behu u Izraelu u vrijeme Ilijino, kad se nebo zatvori tri godine i šest mijeseci i bi velika glad po svoj zemlji“.
Prorok Izaija je živeo u sedmom veku pre Hrista – govori o Veneri i posledicama koje je pravila, skoro osam vekova. Sv. Ilija je živeo u 6 veku pre Hrista, a to je period kada je Zemlja ušla u nultu tačku na očitavanje programa i zato se nebo zatvorilo na tri godine i 6 meseci. Nakon toga počinje naš ciklus i to znamo po proroku Ezehijelu, koji govori o Vaskrsenju pokojnika, a to se odvija samo u četvrtoj dimenziji:
Knjiga proroka Ezehijela, gl. 37: 4/7/8;
“Tada mi reče: prorokuj za te kosti i kaži im suhe kosti, čujte reč Gospoda”.
“Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah nasta glas, i gle potres, i kosti se pribrahu svaka ka svojoj kosti”
“I pogledah i gle, po njima iziđoše  žile i meso….”.
Venera je krenula kroz sunčev sistem u doba Izlaska Jevreja iz Egipta, 1495. godine pre Hrista. Rođena je 40 godina ranije (1535 pre Hrista), iz Jupiterove pege kao kometa. U Bibliji nalazimo – šta se dogodilo kada je Venera, koja je, kao kometa prišla, Zemlji?
Druga knjiga Mojsijeva,  gl. 7: 21/24; gl. 8: 13/14; gl. 11: 30;
„I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Egipćani piti vode iz reke, i beše krv po svoj zemlji Egipatskoj“.
„I Egipćani svi kopaše oko reke, tražeći vodu da piju; jer ne mogahu piti vodu iz reke“.
„I na gomile ih grtahu, da je smrdela cela zemlja“.
„Tada usta faraon one noći, a i sve sluge njegove, i svi Egipćani, i bi vika velika u Egiptu, jer ne beše kuće u kojoj ne bi mrtvaca“.
Knjiga Jozue Nunova, gl. 10: 11/ 13;
„A kad bežahu ispred Izraela i behu nad vrlet Bethoronski, baci Gospodin na njih kamenje veliko iz neba dori do Azeke, te ginjahu; i više ih izgibe od kamenja grdnoga, nego što ih pobiše sinovi Izraelovi mačem„ I stade sunce i ustavi se mesec... I stade sunce nasred neba, i ne naže se k zapadu za ceo dan“.
Iz biblijskog teksta, sagledavamo da je Venera, svojim dolaskom, izazvala strah i haos na Zemlji. Rođena je u II milenijumu pre Hrista, kao kometa, čiju glavu je pratio stub dima. U Vedama piše – zvezda Venera je kao plamen koji se dimi.
Egipatski sveštenik Ipuver, iz perioda Izlaska Jevreja iz Egipta 1495. god, pre Hrista – na papirusu poznatom pod nazivom Ipuverov papirus, je napisao:
„Zemlja se okrenula kao grnčarski lonac i bila je velika katastrofa“.
Egipatski papirus, pod nazivom – Papirus Anastazija IV, govori o tmini i odsustvu sunčeve svetlosti; u papirusu se kaže – zima je došla kao leto, meseci se izmenili, a sati se poremetili.
„Narodi Etiopije i Egipta su videli strašnu kometu, koja je nazvana po Tifonu, kraljici (Tepnut) iz tog doba (supruga faraona Tutmesa III). Kometa je bila zastrašujuća, bila je savijena u klupko i u nju se nije moglo gledati“.
U Popol Yyhy, svetoj knjizi Maja se kaže:
„To je bila propast velika i uništenje, more se uzdizalo i bila je velika poplava“.
U dokumentima Maja i Rukopisu Troano, nalazimo opis kosmičke katastrofe, tokom koje je strašan uragan opustošio Zemlju, a okean se srušio na kontinent.
Sve planete Sunčevog sistema kreću se u skoro istoj ravni. Ako bi jedna od njih kružila oko Sunca izduženom elipsastom putanjom, predstavljala bi opasnost za druge planete. Od 15. veka pre Hrista, do 8. veka pre Hrista, Venera je ulivala strah ljudima. Njena orbita je bila izdužena – svakih 50 godina, presecala se sa Zemljinom orbitom i tako je dovodila našu Planetu u opasnost. Kod Jevreja, svaka pedeseta godina, bila je oprosna godina.
Treća knjiga Mojsijeva, gl. 25: 11;
„Oprosna godina da vam je ta pedeseta godina; nemojte sejati, niti žnjeti što samo rodi te godine, niti berite grožđe u vinogradima nerezanim“.
Sredinom 8. veka pre Hrista, došlo je do novih kosmičkih poremećaja u kratkom vremenskom periodu. To je vreme judejskih proroka, koji su bili dobro upućeni u nauku o kretanju nebeskih tela. U jednom susretu Marsa i Venere, izginula je Senaheribova vojska i o tome je pisao prorok Izaija.
Isaija, gl. 37: 36; „Tada izađe anđeo Gospodov i pobi u okolo Asirskom sto i osamdeset pet hiljada...“.
Vojska je izginula zbog gromova koji su stvoreni, a vojska je bila u gvozdenim oklopima i šatorima na čistini oko Jerusalema. U osmom i sedmom veku pre Hrista, svakih 15 godina, Venera je presecala Marsovu orbitu. Zato, u mitovima iz ovog perioda, nalazimo planetu Mars – kao Boga oluje i rata.
U grčkom mitu, Ares (Mars) je bio Bog besnog rata. Nije bilo bitke u kojoj se Ares nije upleo. Iznenada bi se pojavio na bojnom polju i sejao smrt, a pratili su ga njegovi sinovi Dim i Fobos. Boginja tih ratova je bila Zevsova kći Atena (Venera kometa).
Venera je u susretu s Marsem uništila Etrursku civilizaciju. Tada je na etrurski grad Volsinijum, pao grom s Marsa i potpuno ga uništio. Na temeljima uništene etrurske civilizacije, rađa se Rimsko carstvo. Julije Cezar je Veneri Roditeljki, nakon bitke kod Farsala, 48. god. pre Hrista, podigao u Rimu raskošan hram na Julijevom forumu. U jednom od susreta Venere komete i Marsa, rođeni su Marsovi sateliti – Fobos i Demos. Oni su kosmička slika predaka, prikazana kroz rođenje blizanaca – Romula i Rema. Kada se to dogodilo? Preci su nam ostavili tačan datum – 21. aprila, 753. godine pre Hrista, jer se tad rađa Rimsko carstvo. Astronomija još uvek nema odgovor kako su nastala dva marsova satelita?
Venera je svojim dolaskom 1495. god. pre Hrista, proširila Zemlji orbitu, i donela u njen vidokrug sazvežđe Ribe. Do 1495. godine pre Hrista, Zemlja je imala orbitu oko Sunca od 324. dana, s jedanaest sazvežđa u svom vidokrugu.
Biblija nas izveštava – Zemlja je u doba Izlaska Jevreja iz Egipta, 1495. godine pre H, dobila 12 sazvežđa Ribe u svom vidokrugu i novi mesec mart. Mesec mart kod Jevreja, se zove Nisan – što znači novi.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 12: 2;
„Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini“.
Treća knjiga Mojsijeva, gl. 23: 5; „Četrnaestog dana prvog meseca, uveče vazam je Gospodinov“.
Knjiga o Esteri, gl. 3: 7;

„Prvog meseca a to je mesec Nisan, godine dvanaeste carovanja Asverova... od dana do dana i od mjeseca do meseca, do dvanaestog meseca, a to je mesec Adar“ (februar u jevrejskom kalendaru).

Tog  13 na 14 mart, Jevreji su izašli iz Egipta i zato se toga dana slavi vazam – svi hrišćani zapravo slaveći uskrs, slave izlazak Jevreja iz Egipta.
Jevreji su prvi put slavili vazam, kada su prešli suvim koritom reke Jordan do Jerihona. Tada se Venera ponovo približila našoj Planeti i dodirivanjem njihovih atmosvera vode Jordana su se skupile u gomilu i ostavili korito suho.
Mojsije izvodi narod 1495. god. pre Hrista, a Venera je 52 godine kasnije, 1443. godine pre Hrista, ponovo prišla našoj Planeti. Tada se usled gravitacije dva tela (Zemlja – Venera) opet podigle vode. Ovaj put, Biblija opisuje otvaranje reke Jordan. Od izazvane grmljavine i potresa srušio se i grad Jerihon.
Knjiga Jozue Nunova, gl. 3: 16/17; gl.5: 10;
„I ustavi se voda što tecaše ozgo, i stade u jednu gomilu vrlo daleko od grada Adoma, koji je kraj Sartana; a što ticaše dole u more kraj polja, more slano, oteče sa svim; i narod prelazaše preko Jordana“.
„A sveštenici koji nosahu kovčeg zaveta Gospodinova stajahu na suvo nasred Jordana tvrdo, i sav Izrael iđaše po suvom, dokle sav narod ne pređe preko Jordana“.
“I sinovi Izraelovi stojeći u okolo u Galgali, slaviše vazam četrnaestog dana onoga meseca u veče u polju Jerihonskom”.
Veneru je Mars tek krajem 8 veka pre Hrista, prebacio u današnju orbitu i od tada imamo godinu od 365 dana 5h i 49 min. Isaija nam je ostavio podatak o promeni Zemljine orbite:
Isaije, gl 38: 8;
“ Evo je ću vratiti sjen po koljencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovu natrag za deset koljenaca. I vrati se Sunce za deset koljenaca...“.